Logos Multilingual Portal

Select Language



François Duc de La Rochefoucauld (1613 - 1680) 

French classical author. His Maximes (1665, fifth enlarged edition 1678) are terse, highly polished observations on human nature, which undermine the concept of disinterested virtue and the power of the will depicted by Corneille in his plays. La Rochefoucauld substitutes a pessimistic picture of man in which subconscious self-love lies behind every action. His views reflect the changing moral climate of the later 17th century, also seen in the work of Mme de La Fayette.

веома лако заборављамо наше грешке када су познате једино нама самима
зло које чинимо не привлачи никад толико мржње и непријатељства колико наша добра дела
као у љубави, у пријатељству срећнији сте због ствари које не знате него због оних које знате
когод није способан да воли много је несрећнији од оног кога нико не воли
лицемерје је поклон којим порок узвраћа врлини
много је лакше угушити прву жељу него задовољити све оне које следе
најбољи начин да обмањујете себе јесте да верујете да сте лукавији од других
нема страсти у којој его постаје тако јак као када је у љубави; ми смо увек спремнији да жртвујемо спокој особе коју волимо, него да изгубимо властити
оно што сујету других чини неподношљивом јесте то што вређа нашу
превелика журба да се узврати услуга је нека врста незахвалности
сви смо довољно јаки када треба подносити туђе несреће
срамније је сумњати у своје пријатеље, него бити преварен од њих
често би се стидели својих најплеменитијих поступака, када би околини биле познате наше побуде
често чинимо добро да би смо после могли да чинимо зло некажњени